Dok stojim ispred ogledala, pitam se kolika je zaista cena lepote.
Sa osamnaest godina mozeš u svakom trenutku da se pogledaš u ogledalo... a sa četrdeset?
Ujutro te sacekaju podočnjaci, bore, natečene oči, opuštena koža...Kreme i kremice sa antioksidantima i raznim anti-age efektima se prodaju na svakom koraku. Preparati za večnu mladost- koliko su delotvorni?
Deluje antirid ali samo do momenta dok ne prestaneš da ga koristiš. Ubrzo se ponovo pojave one dosadne bore smejalice.
Onda se okreneš oko sebe i vidiš koliko je svet prepun savršenih klinki u tridesetim,četrdesetim pa i pedesetim...
Lepota, iznad svega. Postala je imperativ.
Šta je rešenje? Plastična hirurgija?
Možeš da budeš ona iz ogledala od pre par godina. Imaćeš novo, lepo lice, zategnuto, bez bora, pune usne, blistav pogled, veće i čvršće grudi, stomak bez trunke sala, noge bez celulita...
Nema tog plastičnog hirurga koji ne može da popravi sve ono što je život pokvario.
Sve se da popraviti. Ako je plastična hirurgija uspela u nečemu onda je uspela u tome da potvrdi našu potrebu da zaustavimo vreme.
Da li je to rešenje?
Očigledno je da smo spremne da odemo pod nož i damo čitavo bogatstvo za jedan jedini tračak tinejdzerske bezbrižnosti.
Da budem iskrena i ja sam, ali ne po svaku cenu i ne još... možda za koju godinu.
Kad malo bolje razmislim, efekat je sjajan, ali kratkotrajan. Mora da se ponavlja u nedogled.
Da li verovati takozvanim lekarima ili kozmetičarima koji su jedva završili ubrzani kurs, da ćeš baš primenom tog preparata imati prelepo lice? Koliko je samo žena upropastilo svoju kožu ne razmišljajući o opasnosti i bezazlenosti nekih zahvata. A tek o onim zahvatima ispod kože.
Ne kažem NE plastičnoj hirurgiji, ali bih ipak malo sačekala... Još uvek mogu da okačim sliku, jutarnju-"No Make Up", i nasmejem se.
Žena je uvek lepa, nasmejana.
0 comments